U današnje vreme, svi u rukama držimo mobilne telefone i pogledamo u njih oko 80 puta dnevno. Svi smo se nekada susreli sa mobilnim igrama, a možda ih i igramo svaki dan. Bilo da imamo jednu omiljenu aplikaciju koju koristimo svaki dan, ili ih menjamo često, činjenica je da deca odrastaju uz ekrane i da ih mi ne koristimo baš uvek na najbolji način.
Greška #1 – Igre kao metod smirivanja
Svi smo to videli, ako ne i doživeli: Dete i roditelj ulaze u voz, restoran, ili prosto sede u parku, i dete plače, iz kog god razloga. Roditelj, umoran od deteta, im daje u ruke mobilni sa igrom i završava interakciju.
Prvi problem sa ovom situacijom je taj što deca ovako uče da, kada su uznemirena, traže video igre kao utehu. Mnogo bolja opcija bi bila da roditelj sedi i priča sa njima, ojačavajući njihovu vezu i podstičući dete da i u budućnosti kada imaju problem, popričaju sa njima.
Drugi problem ove situacije je taj da se razlog zbog kog je dete uznemireno ne rešava, već se potiskuje i prekriva trenutnom zabavom koju pružaju igre.
Greška #2 – Oduzimanje prilike za maštu
Postoji vreme i mesto za video igre i o brojnim benefitima video igara smo već pričali, ali to ne znači da deci treba davati video igre čim uzviknu da im je dosadno, na primer u prevozu ili dok se čeka u nekom redu. Kada im je dosadno, deca razvijaju svoju maštu i uče kako da zabave sami sebe. Ako im damo telefon sa video igrom, oduzimamo im priliku da razvijaju svoju maštu.
Greška #3 – Loše navike
Igre same po sebi ni slučajno nisu loše. Kao hobi, pa čak i kao navika ne čine nikakvo zlo, ali ako učimo decu od malih nogu da u prilikama kada, na primer, čekaju hranu u restoranu, igraju igre na telefonu, povećavamo šanse da će te navike preneti u odrasli život. Tako da ako nešto radite kao porodica, posvetite se deci. Čak i ako im date video igre, pošto svi zajedno čekate – igrajte sa njima, ali nemojte koristiti igre kao način da se „otarasite“ dece.
Takođe, mnoge mobile igre zavise od sistema koji podstiču kompulziju kod igrača, što znači da ta navika igranja igara može da preraste u nešto mnogo ozbiljnije. Bitno je da pratimo igre koje deca igraju i ako vidimo da traže telefon da igraju samo zato što je „sada vreme da se zalije farma“ ili „baš tada mora da se odigra partija za maksimum poena“, moramo da im objasnimo da igre treba da se igraju samo kada nam je zabavno da igramo, a ne zato što nam igra kaže da tada treba da igramo.
Mobilne igre pružaju odličnu zabavu i iskustva koja se veoma razlikuju od kompjuterskih igara, ali bitno je da znamo koje su prilike u kojim treba da ih dozvolimo deci, a kada da se suzdržimo, koliko god opcija da im damo telefon izgleda primamljivo.
